OŠ "Antun Nemčić Gostovinski" Koprivnica

 KRALJ MIDA

U drevnoj Frigiji živio je jedan kralj, po imenu Mida, koji se često ponašao budalasto.

Kao i ovaj put, čineći uslugu Baku, bogu života, kad mu je ovaj obećao jedan dar, kakav god poželi.

»Učini da mogu u zlazo pretvoriti sve što dotaknem!«, odgovori Mida, koji je bio silno pohlepan. Bog mu udovolji. Mida je, naravno, postao silno bogat. No uskoro se ražalosti jer nije mogao ni piti niti jesti: sve što bi dotaknuo, zapravo, čak i hranu, pretvaralo se u zlato.

Prije nego što je siroti kralj gotovo umro od gladi, Bako se sažali na njega i, srećom, oslobodi ga. Ali to nije bio jedini put da je Mida upao u nevolju.

Jednoga dana, dok je prolazio šumom, zatekao se kao promatrač natjecanja u pjevanju između Apolona, boga glazbe, i Pana, boga šume. »Po meni je mnogo bolja Panova glazba!«, reče naglas kralj, a da ga nitko nije pitao za mišljenje. Apolon, krijući svoj bijes iza osmijeha, reče mu: »Po meni, tvoje uši te varaju: kaznit ćemo ih!« I istoga trena učini da mu naraste lijepi par magarećih ušiju!

Siroti kralj Mida ode svom brijaču i reče da mu napravi  frizuru koja će sakriti te užasne uši. Pogriješio je jer brijač nije uspio zadržati za sebe tu tajnu i ubrzo je izbrblja.

Od toga dana, štoviše i vjetar je, pušući kroz trstiku, šuštao: »Kralj Mida ima magareće uši!« Apolon se zadovoljno smješkao s Olimpa.